Zakonom je predviđeno da žene idu u penziju u navršenih 60 godina, a muškarci u 65, ali svako može da radi i mnogo duže uz dogovor sa poslodavcem

To što u Srbiji posao čeka više od 2.700 mladih lekara, dok njihove starije kolege nastavljaju da rade, iako su stekli uslov za penziju, više je pitanje za poslodavca, nego zakonodavca. Zakonski, beli mantili su čisti. I ne samo oni. Svako u svojoj profesiji može da ostane da radi do duboke starosti, ako poslodavac hoće da ga zadrži na radnom mestu i ako od njegovog angažmana ima koristi, bez obzira na godine starosti i staža.

Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu, objašnjava za naš list da je zakonom predvideo da žene u penziju idu u  navršenih 60 godina, a muškarci u 65. godiniživota, ali svako može da radi i duže ukoliko ima dogovor sa poslodavcem.

– Bez obzira da li neko ispunjava sve zakonske uslove za ostvarivanje prava na penziju, ako njegov poslodavac smatra da mu je takav radnik potreban, on može da radi dokle god mu poslodavac to omogućava – objašnjava Timotijevićeva i dodaje da ne postoji zakonska odredba koja bilo kog osiguranika može da primora na podnošenje zahteva za penziju, nezavisno od godina života i staža.

Zakonom o PIO omogućeno je penzionerima da i nakon penzionisanja nastave da rade, čime se doprinosi povećanju broja onih koji uplaćuju doprinose. Obaveza poslodavca, koji zaposli penzionera, jeste da mu na zaradu, uplati i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od oko 24 odsto, dok doprinose za zdravstvo ne mora, jer je već pokriven preko Fonda PIO.

Ukoliko penzioner nastavi da radi, on će uz redovnu penziju, primati i zaradu koju ugovori sa poslodavcem, nakon čega ima pravo da podnese zahtev za novi obračun penzije .

– Pravo da nastavi da radi imaju starosni penzioneri, s tim što je potrebno najmanje 12 meseci novog staža da bi podneli zahtev za ponovno izračunavanje penzije. Od ukupnog broja starosnih penzionera u ponovnom osiguranju je, u svakom momentu, do tri odsto populacije – ističe Timotijevićeva.

Važno je da između penzionisanja i ulaska u novo osiguranja ne sme da postoji kontinuitet, odnosno mora da postoji prekid u osiguranju, s tim da od 1. januara 2011. prekid u osiguranju nije obavezan za preduzetnike.

Invalidski penzioneri mogu ući u osiguranje po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, ali ne i po ostalim osnovama osiguranja, što znači, kaže naša sagovornica, da se invalidski penzioner ukoliko stupi u radni odnos ili obavlja samostalnu delatnost, poziva na kontrolni pregled.

Zavisno od nalaza, invalidska penzija mu se obustavlja ili se nastavlja sa isplatom, s tim što, kaže Timotijevićeva, oni nemaju pravo na određivanje novog iznosa penzije.

Porodični penzioner, dodaje, ne može stupiti u osiguranje, osim ako je zaključio ugovor o delu ili autorski ugovor, s tim da mesečna ugovorena naknada mora biti niža od polovine iznosa najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

– Zakonom o PIO, predviđeno je da će se korisniku starosne penzije, koji se zaposli u inostranstvu, obustaviti isplata penzije za vreme dok tamo radi, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije predviđeno – kaže Timotijevićeva.

Penzioneri ne treba da strahuju da bi im nova penzija mogla biti manja od one koju su primali pre nego što su nastavili da rade, kaže ona. Fond garantuje stečeno pravo po kom se ono ne može ukinuti, niti utvrditi u manjem obimu.Ukoliko se utvrdi da bi iznos penzije bio eventualno nepovoljniji od onog kojije utvrđen konačnim rešenjem, onaj ko vodi postupak morao bi da pozove stranku da odustane od zahteva, jer je na obrascu zahteva za preračun penzijena vidljivom mestu naznačeno „... ako je toza mene povoljnije”, što predstavlja dodatno olakšanje za podnosioca takvog zahteva, zaključuje Timotijevićeva.


Penali za „prevremenu” penziju

Daljom reformom PIO, kao jedan od predloga navodi se i uvođenje penala za buduće penzionere. Ukoliko takav predlog bude prihvaćen, budući penzioner koji ode u penziju samo s jednim uslovom (godine života ili radnog staža), mogu biti kažnjeni određenim procentom (pominjalo se oko sedam odsto od penzije) zbog „prevremenog” penzionisanja. Oni koji, međutim, budu ostali na radnom mestu do pune penzije i posle tog roka, biće nagrađeni sa po šest odsto povišice na svaku penziju.

POSLODAVCI