Sezonski poslovi više ne mogu da se rade na crno. Većina berača i građevinara, koji preko leta obavljaju povremene poslove, legalno su prijavljeni.

To pokazuje i zvanična statistika, po kojoj je stopa nezaposlenosti u Srbiji u drugom tromesečju bila 20,3 odsto.

Prema Anketi o radnoj snazi, nezaposlenost je smanjena za 3,8 procenta u odnosu na april 2013. godine, a za 0,5 procenata u prva tri meseca. U prvoj polovini godine prisutan je pad nezaposlenosti u odnosu na isti period lane.

Prema podacima Vlade Srbije broj nezaposlenih u julu je smanjen za 4.029 u odnosu na jun. To je peti mesec kako se broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje smanjuje.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je u periodu od 1. juna do 1. septembra u Srbiji otvoreno 42.598 novih radnih mesta i napominju da ovi podaci govore i da se sada već postojeća radna mesta prijavljuju i da se zahvaljujući boljoj politici države smanjuje broj zaposlenih „na crno“.

Povećanju broja novih radnih mesta, tvrde, doprinela je i činjenica što je inspekcija rada pojačala kontrole i što su date subvencije za otvaranje novih radnih mesta.

Ekonomisti, ipak, smatraju da ovako blagi pad nezaposlenosti nije dovoljan znak da Srbija izlazi iz krize.

"To je samo sezonski privid", kaže za „Novosti“ ekonomista Saša Đogović. - Postoji momenat sive ekonomije, koja je rastuća i sezonskih radova, građevinskih, poljoprivrednih koji počinju tokom proleća. Veća uposlenost je, dakle, posledica sezonskog faktora, a u tom je veći deo sive ekonomije i zbog toga je primetan taj pad nezaposlenosti, što pokazuje i Anketa o radnoj snazi u Srbiji.

Znači, stopa zaposlenosti ne raste, a o tome, dodaje Đogović, svedoči i visoka nezaposlenost kod mlađe populacije u našoj zemlji. On posebno ukazuje na problem velike nezaposlenosti mladih od 52,8 odsto, koji je najviše izražen u južnoj i istočnoj Srbiji, gde dostiže 62,8 odsto, pa zbog nemanja perspektive u zemlji, sve više mladih traži posao u inostranstvu.

"Srbija ne može da zadrži radnu snagu, niti može da privuče sa strane radnike koji su joj potrebni", objašnjava Đogović. - Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, naša zemlja nalazi se na 141. mestu od 144 zemlje. Među zaposlenima 21,2 odsto čini rad „na crno“, takozvana neformalna zaposlenost, što podrazumeva rad u neregistrovanim preduzećima, rad u registrovanim preduzećima, ali bez važećeg ugovora i socijalnog i penzionog osiguranja.

U Zavodu za statistiku kažu da je udeo rada na crno porastao 0,7 procenata u odnosu na prvo tromesečje i za tri procenta u odnosu na april 2013.

POSLODAVCI