Dok 4,1 odsto mladih smatra da ima znanja i veštine za posao, poslodavci sve češće organizuju obuku čak i za administrativne poslove.

Poslednja dva istraživanja Unije poslodavaca Srbije još jednom su dokazala ono što se dokazivati nije moralo – da glavne razloge slabog zapošljavanja mladih ne treba tražiti samo u dugotrajnoj ekonomskoj krizi već i u sistemu obrazovanja.

Naše škole pružaju isključivo teorijska znanja. Istraživanja Unije poslodavaca Srbije pokazala su da svega 4,1 odsto mladih smatra da ima znanja i veštine za traženi posao, dok se 86 odsto ispitanih izjasnilo da nema nikakve prakse za radno mesto.

Od 228 ispitanih vlasnika, uglavnom malih i srednjih preduzeća, 66 je zbog toga organizovalo neki vid stručne prakse, što opovrgava čest stav pojedinih institucija nadležnih za obrazovanje i praćenje dešavanja na tržištu rada da su poslodavci nezainteresovani za to šta se u tom segmentu dešava.

Zanimljivo je, međutim, da su poslodavci najčešće organizovali stručnu praksu za obavljanje administrativnih poslova, što je na prvi pogled suprotno očekivanjima – da je najpotrebnija za zanimanja u proizvodnji ili u komercijali, od koje zavisi prodor kompanije na tržište, to jest plasman robe i usluga.

Podatak da su 152 anketirana preduzeća imala stručnu praksu za administrativne poslove svedoči i o tome da su firme opterećene birokratskim procedurama, što im ostavlja manje vremena da se bave planiranjem, proizvodnjom i razvojem.

Komercijalisti su najtraženija zanimanja, ali oni i najčešće ostaju bez posla, jer su njihovi ugovori o radu pretežno vezani za ostvareni učinak. Unija poslodavaca podseća da je kupovna moć u zemlji od 2009. do 2013. opala čak za 38,5 odsto.

Stručna praksa u preduzećima relativno dugo traje, jer je 41,8 odsto poslodavaca izjavilo da obučava mlade godinu dana, pa i nešto duže. Poslodavci smatraju da polaznicima najviše nedostaje praktično predznanje o prirodi posla, konkretne veštine za njegovo obavljanje i znanje o organizaciji posla u praksi.

Upravo sve ono što se ne može steći u školskim klupama. Kod polaznika stručnih praksi, poslodavci su najbolje ocenili upućenost u timski rad i teorijsko predznanje, a zatim slede komunikacijske veštine i odgovornost u obavljanju posla.

Odgovornost prema poslu i nivo komunikacije nisu nešto što najviše smeta poslodavcima u Srbiji, ali 37,4 odsto smatra polaznike stručnih praksi neodgovornima, dok je ovakva ocena u zemljama Evropske unije manja od 15 odsto.

I 35 odsto negativnih ocena za nivo komunikacijskih veština nije pohvalno, zato što je u evropskim razmerama između 16 i 22 odsto poslodavaca nezadovoljno razvijenošću te sposobnosti kod svojih mladih poslenika.

Najveći broj poslodavaca do sada nije organizovao stručnu praksu za mlade zato što nisu imali para da plate mentore ili svoje zaposlene za obuku, a 95 odsto bi organizovalo praktičnu obuku uz finansijsku podršku.

Više od 70 odsto je pokazalo spremnost da osnuje specijalizovani edukacioni centar ili radionicu u kojoj bi srednjoškolci i studenti imali praktičnu nastavu. Učinili bi to sami ili zajedno s drugim poslodavcima iz iste delatnosti ili srodnih delatnosti, a u saradnji sa lokalnim srednjim stručnim školama i fakultetima.

Haotično stanje u privredi

Problem srpske privrede najviše je strukturne prirode kada je reč o zaposlenosti, ali i kada su u pitanju investicije, rekao je u Aranđelovcu v. d. predsednika Privredne komore Srbije Milivoje Miletić, ukazujući da privredu muči i niska produktivnost i slaba konkurentnost.

„Stanje je haotično, a struktura zaposlenih je sa stanovišta privrede nepovoljna”, ukazao je u izlaganju na „Regionalnom investicionom samitu” u organizaciji NIN Fokusa.

Prema njegovom viđenju, industrija je ta koja bi trebalo da uposli višak nezaposlenih, a mi imamo situaciju da je u 1989. broj zaposlenih u industriji iznosio oko 1,25 miliona, a danas ih je tek oko 250.000.

„U Srbiji je potrebno školovati kadrove iz IT struke jer ih je potrebno četiri puta više nego što ih imamo”, smatra Miletić.

Problematična je i struktura investicija, jer čak tri četvrtine ide u nerazmenljive sektore poput trgovine, a ne u proizvodne, kazao je Miletić.

POSLODAVCI