NOVI SAD -

Uprkos tome što potrebe na tržištu postoje, sve je manje interesovanje za zanatske smerove u srednjim stručnim školama, upozoravaju stručnjaci. Ako se taj trend nastavi, Srbija će uskoro biti u situaciji da uvozi majstore-zanatlije.
Od obućarstva ne može da se obogati, ali može lepo da se živi, kaže Todor Svilar, koji obuću popravlja već 30 godina, baš kao i njegov otac, pre toga.

"Ako se neko od tih klinaca u školama odluči za zanate, nebitno koji, ispećiće ga za par godina i moći da krene svoj biznis. Može da se radi, a ja mislim da može i da se živi od toga", kaže Svilar.



On navodi da su mu dolazili i srednjoškolci na praksu, ali ne u poslednjih pet godina. "Biti obućar zaista ne zvuči atraktivno kao PR menadžer, ali pokidanih cipela će uvek biti. Problem je što možda neće biti ko da ih popravi", kaže Svilar.

Ako se ovakav trend nastavi moguće je da u Srbiji uskoro neće biti obućara. Jer u celoj državi u srednjim školama ove godine nije upisan nijedan!

U Tehničkoj školi "Mileva Marić Ajnštajn" nije upisan nijedan zidar, nijedan keramičar, ni vodoinstalater ili armirač. Pre samo pet godina u toj školi bilo je šest odeljenja krojačica, a ove školske godine nije upisana nijedna.

"To ne oslikava stanje na tržištu. Prošle godine, negde u junu, došle su tri firme iz Italije da traže 40 tapetara. Ponudili su im posao, dobru platu i uslove rada, ali mi smo imali samo njih petoro", kaže direktor škole Stanko Matić.

Mnogo je razloga za takvu apsurdnui situaciju, navodi on i dodaje da bi trebalo promeniti školski sistem koji dopušta svima da se školuju za bespotrebna zanimanja, jer ne mogu svi da budu lekari ili pravnici.

"Nažalost, roditelji greše. Na silu upisuju decu u neka četvorogodišnja zanimanja. Većina ih i ne završi jer ih to ne zanima ili, ako završe, ne mogu da nađu posao. Ili se prekvalifikuju, pa država duplo ulaže u školovanje, ili sede na tržištu rada godinama, opet na grbači roditelja i države", upozorava Matić.

Na spisak razloga Veljko Anđelić iz Udruženja samostalnih zanatlija dodaje i uništenu privredu koja ne daje priliku za stručno usavršavanje i nelojalnu konkurenciju, jer je najveći deo zanatstva preseljen u sivu zonu.

"Zato se školovan majstor više ne ceni. Bez donošenja konkretnog zakona koji bi regulisao tu oblast, gde bi se jasno znalo ko je majstor, a ko nije majstor, mogli bi se stvoriti preduslovi da to funkcioniše onako kako odgovara širem društvu", kaže Anđelić.

Da li je bolje biti pravnik na birou ili tapetar sa platom od 1.000 evra? Možda je neko skeptičan, ali Todor Svilar zna odgovor. U 12 sati on idekući da ruča i da se odmori. Ponovo će u radionicu od 16 do 19 sati. Može, jer sam je svoj gazda.

POSLODAVCI