Kako probuditi preduzetništvo među tridesetak hiljada prekobrojnih koji će u 502 preduzeća u privatizaciji dobiti u proseku četiri do pet hiljada evra otpremnine

Prema poslednjim procenama u 502 preduzeća, koja će se privatizovati ove godine, zaposleno je, ili se bar tako vode, jer mnogi već godinama ništa ne rade, oko 60.000 ljudi. Bar polovina, kako se predviđa, biće prekobrojni. U Programu za rešavanje viška zaposlenih, koji je vlada usvojila krajem januara, određena je maksimalna otpremnina do 8.000 evra. Za tu svrhu u državnom budžetu za ovu godinu rezervisano je više od 20 milijardi dinara. Preduzeća koja se privatizuju su, pored ostalog, dužna da osnuju tim za sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih, u kome je važna i uloga Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Nadležni tvrde da ljudi koji budu odlazili iz firmi kao „viškovi”, neće biti prepušteni samo sopstvenom snalaženju. Vlada je u navedenom programu zadužila NSZ da im pomaže da nađu novo radno mesto ili da dobijenom otpremninom i dodatnim sredstvima započnu svoj preduzetnički posao.

Da se ove pare ne bi izvukle i potrošile za poboljšanje standarda života, a ljudi potom ostali socijalni slučajevi, u ovu akciju uključena je i marketinška agencija „DNA komunikejšns”, koja je pripremila program podrške zaposlenima da otpremninu iskoriste za pokretanje sopstvenog posla.

Dejan Ranđić, generalni direktor te agencije i pokretač programa „Šansa za novi početak”, kaže da će ovaj poduhvat finansirati Američka državna agencija za međunarodni razvoj Ju-Es-Ejd. Partneri u tom poslu biće im Privredna komore Srbije i Srpska asocijacija menadžera, a računaju i na podršku resornih ministarstava.

– Hiljade radnika je proteklih godina primilo otpremninu, neki i po nekoliko desetina hiljada evra – kaže Ranđić. – Mnogi su je potrošili na izmirenje dugova, privremeno poboljšanje životnog standarda i ispunjavanje nekih želja, da bi na kraju ostali bez sredstava za život. Da se to ne bi ponovilo, namera nam je da tim ljudima pomognemo da dobijenim novcem pokrenu sopstveni posao, sami ili udruženi. Tako bi sticali prihode za sebe i porodicu, dodatne godine radnog staža potrebne za punu penziju i stvarali radna mesta za svoju decu.

Naš sagovornik napominje da tim ljudima neće biti lako da s parama koje budu dobili, u proseku između četiri-pet hiljada evra, postanu preduzetnici. Ovi gubitnici tranzicije najčešće ne znaju koji posao da pokrenu. Oni nisu mladi, njihova znanja i kvalifikacije su uglavnom uske, često i „zastarele”. Za većinu je teško

očekivati da će doći do novog zaposlenja.

– Naš zadatak je da im ponudimo neophodne informacije, ohrabrimo, da im smanjimo rizik, usmerimo ih na posao koji je ostvariv i u skladu sa tržišnim potrebama njihovog mesta i okoline – objašnjava Ranđić. – Deo zaposlenih u ovim preduzećima već godinama se snalazi tako što mnogi od njih već imaju svoj posao, ali ga rade na crno. Ovo je prilika da zakorače u legalno poslovanje.

U Srbiji ima posla, tvrdi Ranđić. Mnoge kompanije su u stalnoj potrazi za pouzdanim partnerima. Traže preduzetnike koji bi bili njihovi stalni dobavljači, kooperanti ili podizvođači. Računa se

i na pomoć lokalnih partnera, počev od opština, preko privrednih komora, udruženja privrednika i kancelarije za regionalni razvoj.

„Viškovi zaposlenih” su jedna od takozvanih prioritetnih grupa o kojima će u 2015. brinuti Nacionalna služba zapošljavanja.

– Oni će među prvima biti uključivani u programe i mere aktivne politike zapošljavanja – kažu u NSZ. – Nadležni iz naših filijala prikupiće podatke o potrebama poslodavca za novim radnicima, s namerom da nađu radno mesto za one koji su ostali bez posla. Na tom poslu ćemo raditi zajedno sa savetima za zapoljšavanje u mestima gde se očekuju viškovi zaposlenih.

U NSZ napominju da je Zakonom o budžetu za 2015. godinu obezbeđeno 2,8 milijardi dinara za sprovođenje mera takozvane aktivne politike zapošljavanja, a iz Fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanje osoba sa invaliditetom još 500 miliona dinara.

NSZ organizuje dvodnevne obuke „Put do uspešnog preduzetnika” u svakoj od filijala širom Srbije za nezaposlene koji imaju preduzetničku ideju i namerni su da pokrenu sopstveni posao. U ovoj službi kažu da je to, zapravo, test za nezaposlene koji na ovaj način mogu da utvrde da li zaista imaju sposobnosti za tržišnu utakmicu i da provere održivost svoje poslovne ideje. Za samozapošljavanje se, pod određenim uslovima, mogu dobiti i subvencije u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara.

Za sada, kako nam je rečeno, još nisu raspisani javni pozivi NSZ za 2015. godinu, tako da će se precizni uslovi ovogodišnjeg konkursa za samozapošljavanje znati tek kada pozivi budu spremni za objavu.

POSLODAVCI