Da bi stali na put sve većem broju azilanata, nemačke vlasti će svima koji dobiju radni ugovor ili ugovor o školovanju omogućiti da se zaposle ili školuju u ovoj zemlji. Tako će, kako se očekuje, olakšice za dobijanje legalnih radnih dozvola u Nemačkoj omogućiti građanima sa zapadnog Balkana da ubuduće lakše dolaze do posla. Vlada u Berlinu će najverovatnije zaposliti više od 20.000 ljudi, dok će sa druge strane, dobijanje azilantskog statusa biti gotovo nemoguća misija za većinu sa ovih prostora.
Pošto je Srbija zajedno sa Makedonijom i BiH stavljena na listu zemalja sigurnog porekla, a najavljuje se da bi mogli da je prošire još Crna Gora, Albanija i Kosovo, očekuje se da će najveći broj novozaposlenih upravo doći iz ovih zemalja.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da Nemačkoj već 15 godina nedostaju kadrovi, jer su im u situaciji niskog prirodnog priraštaja i ogromnog industrijskog razvoja, neophodni svi profili, od niskokvalifikovanih do visokoobrazovanih.

- Nemačka je najveći uvoznik radne snage i godišnje zaposli od 100.000 do 200.000 ljudi - kaže Rajić. - To jeste u njihovom interesu, ali ne i u interesu naše zemlje. Podaci govore da je Srbija druga na listi po odlivu radno sposobnih kadrova. Ne bi trebalo da dozvolimo da nam odlazi još više mladih, jer se dešava da čak i kada strane kompanije dođu u Srbiju, nemaju koga da zaposle. Problemi nezaposlenosti ne rešavaju se otvaranjem vrata za odlazak obrazovanih, već bi naprotiv trebalo ljude školovati i pružiti im praksu u inostranstvu, a onda ih vratiti u zemlju.

Rajić objašnjava da se kod nas radi upravo suprotno, iz budžeta se izdvaja mnogo novca za školovanje mladih, a u nedostatku državne strategije dozvoljavamo da oni odlaze. On naglašava da se ne razmišlja ni o razvoju malih i srednjih preduzeća u kojima bi mogao da se zaposli znatan broj ljudi.

- Olakšice su šansa za pojedince koji u Srbiji nemaju posao ili nisu zadovoljni zaradom, ali nikako ne mogu da budu dobre iz ugla interesa naše zemlje - kaže naš sagovornik. - Nijedna vlada u poslednjih 20 godina nije izbrojala koliko je školovanih napustilo našu zemlju. Spekuliše se brojkama od 250.000 do 280.000 ljudi. To znači da je više od polovine odškolovanih u tom periodu napustilo zemlju.

Za prof. dr Darka Marinkovića, profesora sociologije rada, otvaranje tržišta rada je način koji Nemačka koristi da bi onemogućila građane sigurnih zemalja da zloupotrebljavaju prava koja im ne pripadaju.

- Vlada u Berlinu želi da razdvoji političke azilante od ekonomskih i onemogući im da nezasluženo koriste azilantska prava - kaže prof. dr Marinković.

- Zakoni i potrebe tržišta rada zemlje u koju se dolazi moraju se poštovati i to je svakako jedan od ciljeva ovakvih mera.

U Nemačkoj je i do sada veliki broj ljudi sa određenim kvalifikacijama mogao da se zaposli. Svedoci smo da je poslednjih godina put ove zemlje, trbuhom za kruhom, krenuo veliki broj zdravstvenih radnika i inženjera iz Srbije. U posredovanju pri njihovom zapošljavanju do sada je učestvovala Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i brojne privatne agencije. Kandidati su dobijali dozvolu za rad u inostranstvu i zaključen ugovor pre kretanja na put. Kvalifikacije naših stručnjaka morale su da budu jednake onima u Nemačkoj, morali su da znaju nemački jezik na B2 nivou, kao i da poseduju papire o urađenim opštim, zdravstvenim i sanitarnim pregledima.

- Svako zapošljavanje u Nemačkoj podrazumeva i određeni probni rad - kaže Rajić. - Većina posle prvog posla u kome se proveravaju ne samo njihove kvalifikacije, već i kako ih je društvo prihvatilo, mogu da konkurišu za novi posao, ali i on će biti na određeno vreme. Tek kasnije dobijaju mogućnost da apliciraju za državljanstvo.

Ono što većinu ljudi koji planiraju da napuste zemlju vodi u potrazi za boljim životom je zarada. Prema nekim procenama, garantovana plata onih koji odluče da sreću potraže u Nemačkoj po otvaranju tržišta rada mogla bi da bude 1.460 evra mesečno.

- U situaciji kada na posao sa diplomom lekara čekam punih šest godina, radna knjižica i zarada o kojoj u Srbiji mogu samo da sanjam, svakako će biti prioritet - kaže Mirjana R. iz Niša. - Ako mi se pruži prilika, naravno da ću pokušati da iskoristim olakšice.

Srbi u 159 zemalja

Svaki dvadeseti stanovnik naše zemlje živi i radi u inostranstvu, a zvanična statistika govori da 313.411 stanovnika Srbije živi u 159 zemalja sveta. Najveći broj emigranata iz Srbije - oko 70.000 - živi i radi u Austriji. Nemačka je druga na listi za naše sunarodnike i u njoj živi oko 56.000 stanovnika Srbije, a za njom sledi Švajcarska u kojoj se naselilo 41.000, Italija, Francuska...

Nema posebnih uslova

Prema postojećim zakonskim odredbama u Nemačkoj, podnosioci zahteva za posao verovatno neće morati da raspolažu posebnim akademskim kvalifikacijama ili diplomom nekog od deficitarnih zanimanja u ovoj zemlji. Olakšice pri zapošljavanju već su uvedene za građane 10 zemalja među kojima su SAD i Australija, a sada će na listu verovatno biti stavljene i balkanske države

POSLODAVCI