Pitanje je dana kada će ce precizno znati ko ostaje, a ko odlazi iz javnog sektora. Kako je najavila ministarska državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, učestvujući na Regionalnom investicionom samitu NIN fokusa, očekuje se da narednih dana vlada usvoji dokument koji precizno definiše maksimalan broja zaposlenih u javnom sektoru.

„Natežemo se oko brojki sa nekoliko ministarstava”, rekla je ministarka Udovički odgovarajući na pitanje novinara koliko će zaposlenih u javnom sektoru do kraja godine ostati bez posla.

Na pitanje koja su to ministarstva, ministarka Udovički se našalila i rekla da će iskoristiti priliku da „ih tuži” javnosti.

– Jedino ministarstvo s kojim se natežemo, jer pokušavaju da u prvoj godini povećaju broj zaposlenih, jeste resor finansija. Oni će, kako kažu, u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih, ali im treba da u prvoj godini zaposle više ljudi – kazala je Udovički.

Kako je objasnila u razgovoru sa novinarima cilj je da do kraja godine, u poređenju sa poslednjim danom 2014. godine, broj zaposlenih u javnom sektoru bude manji za 14.500 ljudi. Od toga 9.000 čine zaposleni na centralnom nivou vlasti, dok su 5.500 zaposleni u lokalnim samoupravama.

– Ostalo je da se do kraja godine spisak zaposlenih smanji za dve trećine tog broj – objasnila je Udovički.

To, praktično znači da 9.000 ljudi u naredna dva meseca treba da ode iz javnog sektora, bilo kroz penzionisanje, bilo kroz ciljano otpuštanje.

– Očekujem da će veći broj njih otići u penziju zbog stimulativnih otpremnina koje će im biti ponuđene – kazala je Udovički.

Isti cilj ostaje i za iduću godinu. Da se troškovi zarada smanje za pet odsto. Prvobitno, dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) predviđao je da se to učini kroz racionalizaciju. Kori Udovički potvrdila je da je MMF prihvatio da se uštede sada pronađu i na nekim drugim mestima – reorganizacijom rada, kao i reformom onih sektora gde postoji najviše prostora za uštedu, kao što su zdravstvo, školstvo i nauka. To će, kako je pojasnila biti moguće promenom načina finansiranja.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, ocenio je da je prvobitni plan o smanjenju broja zaposlenih za 75.000 u javnom sektoru u naredne tri godine bio nerealan.

– S obzirom na to da je ova godina već izgubljena, realno je očekivati da se broj zaposlenih u naredne dve godine smanji za oko 40.000 ljudi. Od toga će oko 10.000 otići u penziju, a bojim se da će za tridesetak hiljada ljudi otkaz biti rešenje – kazao je Vučković.

I dok Fiskalni savet smatra da bi vlada trebalo da razmisli još jednom pre nego što poveća plate i penzije, ministarka Udovički smatra da u budžetu postoji prostor za to. S obzirom na to da je reč o rashodima, koji će trajno povećati izdatke u kasi, o njima se sa MMF-om razgovara samo u kontekstu drugih mera.

– Cilj je vlade, a ne MMF-a, da se deficit smanji na 1,5 odsto u narednom periodu. Naša namera je da se jednokratne uštede od javnih preduzeća pretvore u trajne uštede. Odnosno, da ta preduzeća počnu kontinuirano da beleže dobit. Nikome nije cilj da kroz dve godine putanja našeg deficita bude cikcak. Veliki napori su uloženi da to smanjenje bude trajno – kazala je Udovički.

Takođe, ona očekuje da će MMF procenu rasta revidirati sa očekivanih 0,5 na 0,7 odsto, a da će naredne godine taj rast biti veći od 1,5 odsto.

Međutim, sudeći po onome što je rekao Toni Verheijen, šef kancelarije Svetske banke, to nije dovoljno.

– Da bi Srbija dostigla nivo razvijenosti evropske privrede potrebno je da godišnje stope rasta budu četiri, pet ili šest odsto. Jedino tako će Srbija moći da se približi EU i da bude ravnopravna članica – kazao je Verheijen.

Prema njegovim rečima, vlada prvo treba da reši problem nasleđen iz prošlosti, a koji je vezan za preduzeća u državnom vlasništvu, koja ne plaćaju struju, račune, poreze i doprinose i na taj način vrše indirektan pritisak na budžet i druga javna preduzeća.

– Napravljeni su ozbiljni koraci kada je reč o rešavanju sudbine 144 preduzeća u restrukturiranju. Pre godinu dana to nismo mogli ni da zamislimo – rekao je Verheijen. Kada je reč o 17 strateških firmi za koje su produženi rokovi privatizacije, Verheijen je rekao da se nada da će taj posao biti završen u prvoj polovini 2016. godine.

Prema svedočenju Zvonka Obradovića, direktora Agencije za privredne registre, upravo su preduzeća u restrukturiranju u velikoj meri doprinela ukupnom lošem rezultatu privrede. Neto gubitak na kraju prošle godine iznosio je 132 milijarde dinara. Samo gubici preduzeća u restrukturiranju bili su 70 milijardi dinara.

POSLODAVCI