Država je u svojoj kasi rezervisala i 600 miliona dinara za pomoć onima koji se u ovoj godini odluče da započnu biznis, a deo tog novca namenjen je isključivo mladima. Ovaj starosni kriterijum ima opravdanje, jer svaki treći mladi čovek u Srbiji - ne radi.

Od oko 566.000 aktivnih devojaka i mladića između 15 i 30 godina, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, bez posla ih je 197.616. Otuda je, među 33 projekta podrške u Godini preduzetništva, deo namenjen upravo ovoj populaciji.

Na pokretanje sopstvenog posla, međutim, mladi, a naročito oni bez radnog iskustva, najređe se opredeljuju. Sam svoj gazda u Srbiji je i dalje češće odluka iz nužde nego željeno zanimanje.

- Visokotehnološki startapovi su oblast u kojoj dominiraju mladi - objašnjava Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra privrede.

- Tu je veliko interesovanje. Sada je vać na studijama popularno imati svoju startap kompaniju. U drugim, klasičnim poslovima, ima mladih, ali nisu dominantni. Treba razumeti da je za neke poslove bolje prvo steći iskustvo i kontakte i tek se onda osamostaliti. Ne mora prvo da se krene u preduzetnički poduhvat. Generalno, bitno je uskladiti i obrazovanje. Zato nam je treći stub Godine preduzetništva promocija preduzetničkog duha i to naročito kod mladih. Ko do 20. godine nije imao susreta sa preduzetništvom, teško da će se odjednom opredeliti za to. Nama je zato jako važan program učeničkih kompanija. Učenici srednjih škola prave mini-kompanije. Simuliraju poslovni proces. Prodaju, izlažu na sajmovima.

Nikica Marinković, diplomac Poljoprivrednog fakulteta, od januara ove godine jedan je od valsnika firme Zeleno.com. Preko interneta prodaju organsku, domaću hranu i okupili su 15 proizvođača. Od ideje do firme prošlo je, kaže, dve godine. Najteže je bilo naći finansijera, ali i steći potrebno znanje.

- Saznao sam za akademiju u Austriji, koja je tražila startap firme iz Srbije kojima bi pomagala da započnu posao - priča Marinković.

- Predstavio sam im svoju ideju i dobio poziv za kurs. Radio sam sa mentorima i sa investitorima. Uobličavao sam svoju biznis ideju, i mnogo su mi pomogli da napravim realan biznis plan. U Austriji sam upoznao i svog investitora, koji je u moj posao uložilo 20.000 evra i dobio procenat u kompaniji. Najveći problem za pokretanje posla u Srbiji je početni kapital, najčešće u iznosi od 5.000 evra. I po tome se veoma razlikujemo od Evrope. Kod njih se za te takozvane mikrograntove ne traže garancije. A kod nas će te stvarno retko naći nekoga ko ima 20 godine i ima neku nekretninu na svoje ime. Prelomni trenutak za pokretanje mog posla bilo je kada sam uložio sopstveni novac i mnogo mog vremena...

POSLODAVCI