Od 18. juna prošle godine, kada je vlada odlučila da o svom trošku poveže staž, do danas, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćeni su za ukupno 8.444 radnika, u trajanju od 22.527 godina, 8 meseci i 12 dana, što poreske obveznike u Srbiji košta 1,4 milijarde dinara.

Do kraja prošle godine staž je povezivan u 59 firmi (48 onih koje su bile u procesu privatizacije, pet invalidskih i šest preduzeća u stečaju). Preračunato staž je tada uplaćen za 923 radnika, u ukupnom trajanju od 2.479 godina, devet meseci i šest dana i u iznosu od 154,3 miliona dinara, pokazuju najnoviji podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

S obzirom na to da je vlada početkom marta ove godine produžila rok za povezivanje staža do kraja 2016. rupe u stažu popunjene su u martu, aprilu, maju i junu u 135 privrednih preduzeća, od čega je 66 u procesu privatizacije, četiri invalidska i 65 preduzeća u stečaju. Time je staž povezan za 7.521 radnika, u ukupnom trajanju od 20.047 godina, 11 meseci i šest dana, za šta je plaćeno 1,3 milijarde dinara.

Uslov da povežu staž jeste da zaposleni odustanu od tužbi koje su  podneli protiv poslodavaca i države.

U PIO fondu kažu da, kada je reč o dužini postupka, u slučaju firmi koje su u postupku privatizacije, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, staž se povezuje samo za osobe koje su ispunile uslov za penziju, a ne za sve zaposlene kojima nije povezan staž.

U takvim slučajevima podaci se usaglašavaju između Fonda i poslodavca, zbog čega postupak traje kraće i zavisi od dokumentacije koju je pripremio poslodavac.

Kada su u pitanju preduzeća u stečaju, staž se povezuje za sve bivše zaposlene za koje se podaci usaglašavaju između Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, Poreske uprave i Fonda, i za koje mora da se donese odluka stečajnog sudije, pa iz tih razloga postupci traju duže.

U Fondu PIO ističu da je važno da postupak povezivanja staža osiguranja ne sprovode osiguranici pojedinačno. U slučaju privatizacije i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju postupak sprovodi poslodavac, dok za preduzeća u stečaju nad kojima je stečaj otvoren u 2015. i 2016. godini postupak sprovodi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, kaže da, iako je u početku odziv zaposlenih bio simboličan, od početka godine je znatno veći. Radnici pristaju na povezivanje staža po najnižoj osnovici, jer su shvatili da u suprotnom neće moći da odu u penziju.

– Država je, međutim, napravila grešku kada je pravo na povezivanje staža prepustila isključivo poslodavcima, a ne radnicima, jer bi zaposleni bili više motivisani da sami sebi reše rupe u stažu, nego poslodavac koji to nije uradio ni dok su te firme radile – kaže naša sagovornica.

Staž se povezuje na najnižu osnovicu bez obzira na to koliku su platu imali, što će se odraziti na iznos penzije, jer će biti niža nego da im je poslodavac redovno uplaćivao doprinose. S druge strane, radnicima koji godinama ne dobijaju platu i minimalna osnovica je spas.

Upitana šta je garancija da će ovo biti poslednji put da država, odnosno svi poreski obveznici, plaća povezivanje staža umesto poslodavca, Savićeva kaže, da poreznici moraju biti mnogo oštriji u kontroli naplate doprinosa.

– Ne mogu da dozvole poslodavcima da uplaćuju samo zarade, odnosno, samo ono što direktno puni budžet, a da ne uplate doprinose za radnike. Zato je upućen zahtev ministarstvima rada i pravde da se novim krivičnim zakonom pooštre kazne za nesavesne poslodavce, kakav je slučaj u Nemačkoj gde svako onaj ko ne uplati doprinos za radnike može da bude kažnjen zatvorom od pet do sedam godina. Koji poslodavac je bilo kada odgovarao u Srbiji i pored kazni koje postoje – pita ona.

Savićeva smatra da inspektori moraju biti još rigorozniji prema gazdama čiji radnici rade na crno, kako bi poslodavac uplatio doprinose odmah, odnosno dok firma još postoji, jer posle može biti kasno.

Ona je uverena da do promene naravi nesavesnih poslodavaca neće doći sve dok kazne ne počnu i stvarno da se primenjuju, odnosno kada zakonodavac naloži da poslodavac dug prema radnicima mora sam da izmiri.

POSLODAVCI